Iz pakla droge uz pomoc porodice

Već šestu godinu, svake srede ispred Doma zdravlja „Evelin Haver“ u Bajinoj Bašti se od ranog jutra stižu vozila sa registarskim oznakama Srbije i BiH. Njima su u Savetovalište za bolesti zavisnosti stigli mnogi koji hoće da se oslobode opasnog poroka. To su pacijenti neuropsihijatra dr Lidije Šarac i psihologa Valentine Marković, koje sprovode jedinstven program odvikavanja od droge u zapadnoj Srbiji.
- Ovo je porodična terapija. Sa zavisnicima uvek dolaze roditelji, braća, sestre. Vrlo je važno da zavisnik promeni odnos prema drogi, starom društvu, porodici. Kroz ordinaciju dnevno prođe tridesetak zavisnika. Svako od njih ima strašnu životnu priču koja se mora saslušati - priča dr Šarac.
Kraljevčanin, 28-godišnji elektrotehničar, došao je sa ocem i majkom. Na heroinu je tri godine i ovo mu je treći dolazak u Bajinu Baštu.
- Prezadovoljni smo njegovim novim ponašanjem. Više nije kost i koža, ponovo se zabavlja sa devojkom - priča brižna majka.
- Moj drugar se „uradio“ na moje oči. Nisam imao želju da se i ja „uradim“ - priča momak.
- To je dobro, ali smo se dogovorili da se kloniš takvih situacija - kaže mu doktorka. Kada dođe do lekova, razgovara isključivo sa majkom.
- Dajemo metadonske terapije i pravilo je da „metadon“ i ostali lekovi stoje isključivo kod članova porodice koji ih daju zavisniku - kaže dr Šarac.
U ordinaciju ulaze 21-godišnja devojka iz Topole i njena majka. Na licima im se vidi da su prošle pakao.
- Počela sam da se drogiram u 15. godini. Uzimala sam velike doze heroina, sa majkom sam imala očajne odnose. Odležala sam i u KPD Kruševac. Sada sam rešila da se „skinem“. Puklo mi je pred očima kada su me navodni prijatelji poveli da kupim drogu, a u stvari su me prodali u Novi Pazar. Tamo sam provela paklena tri meseca, bila zaključana u sobi…. Jedva sam se izvukla - priča devojka.
- Sada je mnogo bolje, stabilnija je psihički, ali će biti potrebno još vremena. Ništa gore nego gledati rođeno dete u krizi. Tada je bila spremna sve da uradi. U Topoli je ogroman broj mladih na drogama, a u Žabarima je tek katastrofa - priča majka.
I momak iz Čačka je došao sa majkom. Kaže da mu je bolje, da se odrekao starog društva. Ali, ogorčen je na državu.
- Iz školske klupe su me oterali 1998. godine u rat. Tamo sam, kao i mnogi, počeo da se drogiram. Sada, kada treba da mi se pomogne, tretiraju me kao kriminalca. Kada u apoteci treba da podignem „metadon“, gledaju me kao da sam nekoga ubio. Odbačen sam od svih i prezren, a face su oni koji po ceo dan po kafićima diluju deci drogu. Njih niko ne dira i sve im je dozvoljeno - ogorčen je mladić.
Većina zavisnika je veoma inteligentna. Ali svi su u svojim sredinama anatemisani, pa čak i kad se izleče. Niko neće da ih zaposli. Sledeći zavisnik potvrđuje tačnost ovih reči. Do 22. godine bio je za primer. Vukovac u školi, član MENSE, sa koeficijentom inteligencije 153.
- Doktorka, nije mi bilo baš najbolje, pa sam ponovo uzeo. U stvari, bio sam sa devojkom, imao sam problema sa potencijom i nisam izdržao - priznaje momak.
Doktorka objašnjava kako da postupa i da se brani od narkomanskog nagona.
Sledeći je 27-godišnji momak iz Užica.
- Drogiram se od 12. godine, od 15. sam na heroinu. Bio sam diler droge, pa sam kasnije počinio i razbojništva. Odležao sam svoje u zatvoru i iz zatvorske bolnice sam otpušten sa preporukom da uzimam 300 kapi „metadona“ dnevno. Poznati doktor u Užicu kaže da neće da mi da recept jer je on protiv „metadona“, a bez „metadona“ ja sam bio temperina bomba. Čuo sam za dr Lidiju i sada sam sa 300 kapi sišao na 80 dnevno - ističe mladić iz Užica.






	Home \| Iskustvo \| Kongresi \| Radovi \| Reference \| Kontakt \| Pricaonica \| Galerija \| Forum


		Već šestu godinu, svake srede ispred Doma zdravlja „Evelin Haver“ u Bajinoj Bašti se od ranog jutra stižu vozila sa registarskim oznakama Srbije i BiH. Njima su u Savetovalište za bolesti zavisnosti stigli mnogi koji hoće da se oslobode opasnog poroka. To su pacijenti neuropsihijatra dr Lidije Šarac i psihologa Valentine Marković, koje sprovode jedinstven program odvikavanja od droge u zapadnoj Srbiji. - Ovo je porodična terapija. Sa zavisnicima uvek dolaze roditelji, braća, sestre. Vrlo je važno da zavisnik promeni odnos prema drogi, starom društvu, porodici. Kroz ordinaciju dnevno prođe tridesetak zavisnika. Svako od njih ima strašnu životnu priču koja se mora saslušati - priča dr Šarac. Kraljevčanin, 28-godišnji elektrotehničar, došao je sa ocem i majkom. Na heroinu je tri godine i ovo mu je treći dolazak u Bajinu Baštu. - Prezadovoljni smo njegovim novim ponašanjem. Više nije kost i koža, ponovo se zabavlja sa devojkom - priča brižna majka. - Moj drugar se „uradio“ na moje oči. Nisam imao želju da se i ja „uradim“ - priča momak. - To je dobro, ali smo se dogovorili da se kloniš takvih situacija - kaže mu doktorka. Kada dođe do lekova, razgovara isključivo sa majkom. - Dajemo metadonske terapije i pravilo je da „metadon“ i ostali lekovi stoje isključivo kod članova porodice koji ih daju zavisniku - kaže dr Šarac. U ordinaciju ulaze 21-godišnja devojka iz Topole i njena majka. Na licima im se vidi da su prošle pakao. - Počela sam da se drogiram u 15. godini. Uzimala sam velike doze heroina, sa majkom sam imala očajne odnose. Odležala sam i u KPD Kruševac. Sada sam rešila da se „skinem“. Puklo mi je pred očima kada su me navodni prijatelji poveli da kupim drogu, a u stvari su me prodali u Novi Pazar. Tamo sam provela paklena tri meseca, bila zaključana u sobi…. Jedva sam se izvukla - priča devojka. - Sada je mnogo bolje, stabilnija je psihički, ali će biti potrebno još vremena. Ništa gore nego gledati rođeno dete u krizi. Tada je bila spremna sve da uradi. U Topoli je ogroman broj mladih na drogama, a u Žabarima je tek katastrofa - priča majka. I momak iz Čačka je došao sa majkom. Kaže da mu je bolje, da se odrekao starog društva. Ali, ogorčen je na državu. - Iz školske klupe su me oterali 1998. godine u rat. Tamo sam, kao i mnogi, počeo da se drogiram. Sada, kada treba da mi se pomogne, tretiraju me kao kriminalca. Kada u apoteci treba da podignem „metadon“, gledaju me kao da sam nekoga ubio. Odbačen sam od svih i prezren, a face su oni koji po ceo dan po kafićima diluju deci drogu. Njih niko ne dira i sve im je dozvoljeno - ogorčen je mladić. Većina zavisnika je veoma inteligentna. Ali svi su u svojim sredinama anatemisani, pa čak i kad se izleče. Niko neće da ih zaposli. Sledeći zavisnik potvrđuje tačnost ovih reči. Do 22. godine bio je za primer. Vukovac u školi, član MENSE, sa koeficijentom inteligencije 153. - Doktorka, nije mi bilo baš najbolje, pa sam ponovo uzeo. U stvari, bio sam sa devojkom, imao sam problema sa potencijom i nisam izdržao - priznaje momak. Doktorka objašnjava kako da postupa i da se brani od narkomanskog nagona. Sledeći je 27-godišnji momak iz Užica. - Drogiram se od 12. godine, od 15. sam na heroinu. Bio sam diler droge, pa sam kasnije počinio i razbojništva. Odležao sam svoje u zatvoru i iz zatvorske bolnice sam otpušten sa preporukom da uzimam 300 kapi „metadona“ dnevno. Poznati doktor u Užicu kaže da neće da mi da recept jer je on protiv „metadona“, a bez „metadona“ ja sam bio temperina bomba. Čuo sam za dr Lidiju i sada sam sa 300 kapi sišao na 80 dnevno - ističe mladić iz Užica.



		Vas komentar nazad>>



		. Rade beli