BAJINA BAŠTA - Bajina Bašta je postala mesto u koje svakodnevno nagrću zavisnici od droge iz cele Srbije, pokušavajući da spas nađu u ovdašnjoj neuropsihijatrijskoj službi pri Domu zdravlja "Evelina Haverfild". U to smo se uverili kad smo juče, ispred vrata ove službe, u uskom hodniku, već oko devet sati izjutra zatekli gužvu. Mladi zavisnici, sa članovima porodice.
- Ovakva slika je kod nas svakodnevna, jer nam se u proseku dnevno obrati više od 30 korisnika droge, koji kod nas traže spas. Ima ih iz svih krajeva Srbije, Republike Srpske i Crne Gore, a najviše ih je iz Čačka, Kraljeva, Aranđelovca, Beograda, Užica, Bijeljine... - kaže dr Lidija Šarac, neuropsihijatar.

U malom i uspešnom medicinskom timu, koji postiže izvanredne rezultate u lečenju najblažih, ali i najtežih narkomana, nalaze se i dr Rada Štulić, psiholog Valentina Marković, Jelena Lukić i Rada Gligić. Sve je počelo 2001. godine, kada je bajinobaštanska opština pokrenula Program prevencije bolesti zavisnosti. NJegovom primenom pokazalo se da samo u Bajinoj Bašti ima oko 70 osoba koja drogu uzimaju intravenozno. Ovaj alarmantni podatak bio je signal da se moraju preduzeti mere za suzbijanje ove narastajuće bolesti među mladima. Sa Institutom za međunarodno zdravlje urađen je program za obuku osnovaca i srednjoškolaca, a u akciju su uključeni i ljudi iz Crvenog krsta, MUP-a i lokalnog Doma zdravlja.
- Nama se za pomoć obratilo više od 400 najtežih zavisnika droge koji koriste heroin. Od toga ih je desetak bilo iz Bajine Bašte. Lečenje obično traje dugo, ali posle dve-tri godine vide se rezultati čak i kod najtežih oblika zavisnosti. Naši rezultati su zasad izvanredni i to je verovatno osnovni razlog što se naš medicinski tim pročuo. Osim toga, drugi naplaćuju i po nekoliko hiljada evra za lečenje, a kod nas pacijent plaća 800 dinara za pregled i to je sve. I, obradujemo se kada nam se telefonom ili pismom jave izlečeni pacijenti, koji su se ponovo vratili u normalan život. Dosta ih dođe da nas obiđe i ti susreti su baš dirljivi - ističe dr Šaracova.

Među pacijentima koji spas od droge traže u gradu sa Drine ima i žena i muškaraca, ljudi različite starosti i zanimanja. Leče se tu učenici, studenti, zemljoradnici, drvoseče, ali i direktori, biznismeni, pa čak i lekari. Najmlađi pacijent u ovoj zdravstvenoj ustanovi bila je trinaestogodišnja devojčica iz Čačka, a najstariji jedan pedesetogodišnji Užičanin.

- Radio sam u" Knjazu Milošu" i upao u loše društvu koje me je krajem 2002. godine navelo da uzimam drogu. Prvo marihuanu, a onda i heroin - priča dvadesetosmogodišnji momak iz Aranđelovca, koji na terapiju dolazi u pratnji oca.

- Kad je ponestalo para, počeo sam da kradem samo da bih nekako došao do novca za drogu. Mojim putem krenula je i moja dvadesettrogodišnja sestra, pa se sad oboje lečimo kod doktorke Lidije - priča mladić.
U pratnji oba roditelja dolazi jedan elektrotehničar iz Kraljeva. Drogu uzima od 2004. godine i od tada je stigao do heroina. Kaže da je na drogu trošio i do tri hiljade dinara dnevno, a kad mu plata i novac od roditelja više nisu bili dovoljni, napravio je dug od 800 evra kod dilera. Priznaje da se, otkad dolazi na terapiju kod doktorke Lidije, oseća odlično. Upražnjava fizičke aktivnosti, odlazi u teretanu, a uspeo je i da se pomiri s devojkom koja ga je zbog droge ostavila. Staro društvo je, kaže, potpuno zaboravio i veruje u potpuno izlečenje.

Priča dvadesetjednogodišnje devojke iz Topole mogla bi da posluži kao opomena. Od petnaeste godine koristi heroin, zbog kog se stalno svađala sa majkom. U momentima krize razbijala je prozore, nasrtala na majku, a boravila je i u maloletničkom popravnom domu u Kruševca. Kaže da je bila sužene svesti kad su je neki drugari jednostavno prodali "biznismenu" iz Novog Pazara. Bila je zatvorena u kući skoro tri meseca, ali je uspela da pobegne i sad se nada da će potpuno raskrstiti sa prošlošću.
Dvadesetčetvorogodišnji Užičanin drogu je koristio više od četiri godine. Posle toga započeo je lečenje u Bajinoj Bašti.

- Lečio sam se pune dve godine i sada sam opet normalan momak. Ostajem večno zahvalan doktorkama Lidiji i Valentini. Pokušavam da nađem posao u grafičkoj struci, ali teško ide, jer me ljudi uglavnom znaju i misle da sam i dalje narkoman - kaže mladi Užičanin.
Dr Lidija Šarac i njeni saradnici opredeli su se za primenu porodične terapije. Pacijenti obavezno dolaze sa jednim ili više članova porodice, sa njima se razgovara i oni ubrzo postaju saradnici.

- Metode lečenja određujemo prema pacijentima. U prvoj fazi se vrši čišćenje organizma, pacijenti u određenoj količini uzimaju sintetičku drogu metadon - naglašava Dr Šarac.
- Ovo liči na onu narodnu "klin se klinom izbija" i mnoge moje kolege ne slažu se sa ovakvim načinom lečenja. Ova terapija traje tri nedelje, a daju je roditelji-saradnici. U sledećoj fazi zavisnici koriste blokatore koje je sve teže nabaviti. U celom postupku najvažnije je učešće porodice, promena načina života, odvajanje od starog i pronalaženje novog društva i upražnjavanje fizičkih aktivnosti - dodaje doktorka.

Od desetak pacijenata čije smo ispovesti čuli, svi tvrde da droga može da se nabavi jednostavno, da se u mestima uglavnom znaju dileri i da naglo raste broj njenih mušterija.